PRIAfâ?žA?Â?A by Vajta

Jednom su se videli,jedan tren,
pogledi im zastali i to je sve,
a ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.

Dosao je jedan dan i rekao njoj,
hocu da te vodim u svoj dom,
idi pitaj majku da li moAfâ??A?Â3eAfâ??A?Â! poAfâ?žAcâ??Â!
ako kaAfâ??A?Â3e da si mlada,Afâ?žA?Â?ekaAfâ?žAcâ??Â!u i opet doAfâ?žAcâ??Â!.

Majko da li mogu poAfâ?žAcâ??Â! tu je dragi moj,
htela bih da idem s njim u njegov dom
prsten mi je donio i neAfâ??A?Â!to joAfâ??A?Â!,
jednu Afâ??A?Â!arenu maramu i jedan broAfâ??A?Â!.

Nemoj kAfâ?žAcâ??Â!eri mlada si,bar godinu joAfâ??A?Â!,
vrati prsten i maramu i mali broAfâ??A?Â!,
ako te voli Afâ?žA?Â?ekaAfâ?žAcâ??Â!e dragi tvoj
onda nek te vodi u svoj dom.

Prodje jedna godina doAfâ??A?Â!ao je on,
doAfâ??A?Â!ao da vodi dragu domu svom
al sad otac neda i strogo kaAfâ??A?Â3e njoj
mlada si da ideAfâ??A?Â! a mlad je i dragi tvoj.

Ona nije Afâ?žA?Â?ekala poAfâ??A?Â!la je dragom svom,
rekla mu je vodi me u svoj dom,
Afâ??A?Â!arenom je maramom suze brisala,
ljubila je prsten i na majku mislila.

I tako su Afâ??A?Â3iveli i Afâ??A?Â3ivot je bio fin,
ljubav joAfâ??A?Â! veAfâ?žAcâ??Â!a postala i rodio se sin.
al joAfâ??A?Â! jedna Afâ??A?Â3elja u srcu ostala,
sina da joj vide njen otac i majka.

On je sina uzeo i poAfâ??A?Â!ao na put,
pesme mu je pevao dok je plakao i bio ljut,
a kad su ga videli otac i njena mati,
on je sina uzeo brzo kuAfâ?žAcâ??Â!i da se vrati.

Pred kuAfâ?žAcâ??Â!om mnogo ljudi,Afâ??A?Â3ene u crnini sve,
sa suzom su mu rekli da nema viAfâ??A?Â!e nje,
da teAfâ??A?Â!ka bolest doAfâ??A?Â!la je u njegov dom,
ljubav mu je odnela ,na putu je bio on.

Uzeo je sviralu i zasvirao na nju,
pesme o svojoj ljubavi koje nema viAfâ??A?Â!e tu,
a ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.