KAD SE SMRACI by RIMA D

Ovo ide na znanje za sve one jarane
Sto su s tobom, ko fol dobri, a sa strane pricaju sranje,
Zaboravili su dane kad su bili pali na niske grane
I kad sam im treb?o, ono bas poput hrane
Nisam trazio nista, ni da mi vrate, niti da mi plate
Mozda sam ja lud sto mislim da se takve stvari pamte
Nije mi potrebno da me neko pravi levatom
Prijateljstvo cijenim i cuvam ono bas kao da je zlato
Samo, ne kontam ljude lude koji se uporno trude
Da budu ono sto nisu, pa se onda cude
Zbog cega ih ne voli niko, iako su u centru paznje
Pitaju se, boze, zasto sam ovako kaznjen
Ja znam zasto, previse pricas gluposti
Provaljujes se do kosti, ko ce, bolan da ti oprosti,
Ja necu, zaboravi me, to mi je jedina zelja
Imati takvog jarana je gore nego imati neprijatelja.

Kad se smraci nestajete svi,
Ja vas trazim vi vec odavno nestali.
Sto znaci, vi ostajete vi,
Pravog jarana prepoznam u nevolji. (X2)

Po drugi put ista stvar, ljudi vole da zavode
Onaj stari, hladni noz se u istu ranu zabode,
Napisat ?seljacine", pa im mogu reci hvala,
Kad me vidis pa ces vidjeti ko je budala,
Bio sam vam jaran, al niste to znali cijenit
Bio kao brat, a vi ko mladji kreteni,
Dao sam vam sve, uvijek bio tu za vas,
Nikad nisam trazio hvala, pa ga ne trazim ni danas,
Imam puno stvari u glavi, pa srce skace kao nikad
Jace nego ikad, ne place, jer zna ritam
Bio sam tu, vidio, dig?o se iz tog?,
Oprostio im sve i uputio na istok,
Derem se ovdje uz hiljade njih
U srcu Danske pa i sebe bolje osjetim
Al sve to ostavi trag kao fosili
Pa sad dok pisem ovo, divim se svojoj sili.

Kad se smraci nestajete svi,
Ja vas trazim vi vec odavno nestali.
Sto znaci, vi ostajete vi,
Pravog jarana prepoznam u nevolji. (x4)