Neka pričaju ljudi by NENAD CERANIC

Korakom lakim hodas,
sunce se probija kroz oblake,
al' ne vredi ne.
Jer kad se pojavis, u trenu
obasjas svaku senu
mracnu stranu moje ulice.

I osmeh tvoj udari me kao grom,
reci sam izgubio,za tobom poludeo.
I osmeh tvoj udari me kao grom,
reci sam izgubio,kad sam te poljubio.

Ma, neka pricaju ljudi
kako glavu,glavu gubim,
zbog tebe, srce stalo je
za druge, ne kuca ni malo,
snove bojis sve u plavo.
S' tobom jedan zivot malo je!

Korakom lakim hodas,
sunce se probija kroz oblake,
al' ne vredi ne.
Kad se pojavis, u trenu
obasjas svaku senu
mracnu stranu moje ulice.

I osmeh tvoj udari me kao grom,
reci sam izgubio,za tobom poludeo.
I osmeh tvoj udari me kao grom,
reci sam izgubio,kad sam te poljubio.

Ma, neka pricaju ljudi
kako glavu,glavu gubim,
zbog tebe, srce stalo je
za druge, ne kuca ni malo,
snove bojis sve u plavo.
S' tobom jedan zivot malo je!

Ma, neka pricaju ljudi
kako glavu,glavu gubim,
zbog tebe, srce stalo je
za druge, ne kuca ni malo,
snove bojis sve u plavo.
S' tobom jedan zivot malo je!

Jedan zivot s' tobom malo je!