PROLAZIM KROZ PROMENE by MARKO MARIC

Prolazim kroz promene,prolazim kroz promene.

U skorije vreme se osecam cudno i smesno,
Da ce sve biti kao i pre mi je nesto utesno.
Vise se ne izvinjavam na stvari koje sam napravio,
I zvucim kao neki drugi covek,kao da sam na to tacku stavio.
Cak i moji drugovi mogu da vide da tesko disem,
I da kada se lose osecam pesme pisem.
Mrzim svoju reflekciju,setam kroz moju kucu i borim se sa ogledalima,
Mrzim da vidim sebe jer odmah vidim neke probleme u sebi kojih dosta ima.

Prolazim kroz promene,prolazim kroz promene.

Volim sebe u javnosti i pravim se nekako hladan i ne pokazujem emocije,
Ali svi vide ko i kada svoja osecanja krije.
Ne mogu da izdrzim ljude koji me gledaju,jer njihovi pogledi ubijaju,
Njihovi pogledi duboko u dusu probijaju.
Mnogi pocinju da me mrze,jer sam sve bolji od njih,
Ja to ne zelim,jer me to odvaja od svih.
Jednostavno mrzim da se ponasam ovako,
Jer izgubio sam svog najboljeg prijatelja tek tako.

Prolazim kroz promene,prolazim kroz promene.
Neznam kroz sta prolazim,ali samo tako nastavljam.

Neznam sta svi zele od mene,
Svi me gledaju onako iz sene.
Niko ovde me ne razume,misle da sam paranoican,
Misle da sam lud i da sve preuvelicavam,iako sam sasvim obican.
Sve sto cujem ,,Marko sta ti je?? me izludjuje,
Niko moje krike iznutra ne cuje.
Ja nisam vise onaj tihi decak,jednostavno sam se promenio,
I to sam sam sebi ucinio i sebe celog sam zamenio.

Prolazim kroz promene,prolazim kroz promene.
Ne znam kroz sta prolazim,ali samo tako nastavljam.

Jos uvek mislim na onu devojku na koju ne zelim da vise mislim,
Ali ne mogu da prestanem,iako zelim.
Izgleda da nam stvarno nije sudjeno,i nece se ostvariti,kao ni neki san,
Iako bih ja za nju sve uradio svaki dan.
Ne znam sta vise da kazem,jer izgleda da prolazim kroz promene,
I kao da se nesto strasno menja kod mene.
Ne znam kroz sta prolazim,ali samo tako nastavljam,
Samo tako nastavljam...