OTISLA SI by MARKO MARIC

Ne zelim da znas,da te volim,
Necu vise da se bogu molim,
Da budes moja,jer je moja dusa slomljena,
Jer ti si otisla,moja jedina devojko zeljena.

Cuvam tvoju fotografiju,ne znajuci cemu mi sluzi,
Kada je pogledam,tuga mi oko srca kruzi.
Ne zelim da te se secam,
Ali ovo sto prema tebi osecam,
Cini da nemogu da te zaboravim,
Cini da nemogu da te ostavim.

Jer sam bez tebe slomljen,
Jer sam u tebe zaljubljen.
Ovaj osecaj me ubija,
Nista mi vise ne prija.

Otisla si bez pozdrava i sama,
Sada te u mom zivotu vise nema.

Nemogu vise da disem,
Ove pesme sada pisem.
Ostalo je toliko toga da ti kazem,
A sada i sam sebe lazem,
Da ces se vratiti,
I da ce mo se do kraja zivota voleti.

Za sto dana sam ostario,
Od kad te nisam video.
Razdvojeni smo kilometrima,
Ostala si mi samo u memorijama.
Ovde sam bez tebe,
Mislim na tebe,
I samo sanjam tebe.

Sve sto sam zeleo si ti,
Da li je to toliko tesko poverovati.
I kada poslednji cvet bude pao,
I kada sve bude kao pakao,
Ti ces me spasiti,
Jer cu na tebe misliti.