Pregledano 512 puta
DOK PISEM PESME by MARKO MARIC
Dragi moji,mozda me je neko zvao,a ja se nisam javio,
Mozda me je neko trazio,a ja se nisam pojavio.
Mozda neko ima probleme sa svojim zivotom,
I ceka da mu kazem da ce se sve popraviti otom potom.
Mozda postoji neko,
Ko bi za dobar savet vene seko.
Mozda postoji neko ko bi mi sve svoje tajne poverio,
I koga sam danas izneverio.
Za takve ljude cu da odgovorim kratko,
Evo javljam se,ovo sam ja,Marko.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
Mozda je neko video pesme koje sam postavio na internet,
I mozda je tada njegov zivot bio u novo vreme prenet.
Mozda me neko tamo postuje,
Jer zna da ga moja rec ne truje.
Mozda sam negde heroj,sa znakom na grudima,
Koji stvara nadu u njima.
Sigurno postoji neko ko moli sa pomoc,
I ko nemoze da spava celu noc.
Svi vi negde tamo nemojte da se plasite,
Sa svim svojim problemima krenite da se borite.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
Moji tekstovi i moje reci su stvarne,
I nisu nimalo kvarne.
Ja samo govorim istinu,
I zato nesmeju da se brinu.
Mozda nisam u poziciji da otvorim vrata ka jos boljem polozaju,
Ali znam da se bolje stvari sve vise stvaraju.
Ceo svet mora da bude zajedno,
Da budu kao jedno.
Sta hocu da kazem je da nas jedino sloga moze spasiti,
I zato moramo se vec jednom sloziti.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
Mozda me je neko trazio,a ja se nisam pojavio.
Mozda neko ima probleme sa svojim zivotom,
I ceka da mu kazem da ce se sve popraviti otom potom.
Mozda postoji neko,
Ko bi za dobar savet vene seko.
Mozda postoji neko ko bi mi sve svoje tajne poverio,
I koga sam danas izneverio.
Za takve ljude cu da odgovorim kratko,
Evo javljam se,ovo sam ja,Marko.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
Mozda je neko video pesme koje sam postavio na internet,
I mozda je tada njegov zivot bio u novo vreme prenet.
Mozda me neko tamo postuje,
Jer zna da ga moja rec ne truje.
Mozda sam negde heroj,sa znakom na grudima,
Koji stvara nadu u njima.
Sigurno postoji neko ko moli sa pomoc,
I ko nemoze da spava celu noc.
Svi vi negde tamo nemojte da se plasite,
Sa svim svojim problemima krenite da se borite.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
Moji tekstovi i moje reci su stvarne,
I nisu nimalo kvarne.
Ja samo govorim istinu,
I zato nesmeju da se brinu.
Mozda nisam u poziciji da otvorim vrata ka jos boljem polozaju,
Ali znam da se bolje stvari sve vise stvaraju.
Ceo svet mora da bude zajedno,
Da budu kao jedno.
Sta hocu da kazem je da nas jedino sloga moze spasiti,
I zato moramo se vec jednom sloziti.
Dok pisem pesme mislim na sve vas,
Koji cekaju spas.
Za one koji sve sto zele nemaju,
I koji se u zivotu ne pomeraju.
Oni koji ne vide zasto im se to desava,
Koji cekaju nekog da ih spasava.
I ja se tako ponekad osecam,
I u tim trenutcima se svog imena ne secam.
Ali evo me ovde sam i pisem pesme,
I nije toliko lose jer niko mi vise nista nesme.
LAJKAJ NAŠU STRANICU NA FACEBOOK-U