SINOC SPALIH SVOJE MISLI by LAZAR BRCIC KOSTIC

Kad ustah jutros rano
Isprah grlo picem od sinoc
I nije bilo tako lose
Jer taj ukus volim ja

Otvorih stari orman
Potrazih nesto da obucem
Oblih lice hladnom vodom
I odmah sreth novi dan

U ovo rano jutro
Ja pozelih da me nema
Sudbina se sada cita
Ispisna je ta poema

Mozda je vreme da se ide
Da ostene pesma bez tona
Na ulici starog grada
U vreme kad se jutro radja

Sinoc spalih svoje misli
Uz cigaru I gitaru
Gledajuci okolnu decu
Dok se igrase oko kuce

Krenoh preko puta
I osetih jutarnju kafu
To me vrati nazad davno,
Kad izgubih sve neznam ni kako

U ovo rano jutro
Ja pozelih da me nema
Sudbina se sada cita
Ispisna je ta poema

Mozda je vreme da se ide
Da ostene pesma bez tona
Na ulici starog grada
U vreme kad se jutro radja

U ovo rano jutro
Ja pozelih da me nema
Sudbina se sada cita
Ispisna je ta poema

Mozda je vreme da se ide
Da ostene pesma bez tona
Na ulici starog grada
U vreme kad se jutro radja