LJUDI OD BLATA by Iskaz i Marcelo

Iskaz:
Predugo čuvam osmehe za svoje podstreke I pitam se
?ta tu ne dostaje, pa sreća prestaje,a ja bez predaje,
hodam kroz polja misli tra?im neki novi smisao,
hoću da promenim se, ne bi li prodisao.
Al vazduh lepljiv je od sumnje, ovog puta te?ko je,
u grlu zastaje sve to zbog čega nada nestaje
i tesno je, pa imam potrebu da pustim glas,
zvuke pretvorim u reči koje tope mraz,
te male ledene kristale koji koče poglede,
u očne jabučice naseljeni bodu pokrete.
Da nisam talac vremena, pa da me ne?to pokrene,
da budem izuzet od pravila planete stvorene.
Pa tu smo gde smo na izgled isti, ali slični,
tragični pomalo jer ?ivotu nismo vični.
Bodu nas te igle pro?losti da naučimo
da je najte?e da sami se sa sobom suočimo?.

Nensi:
Ludi od blata, sa istinom na dlanu,
U očima im magla ali jo? pamte snagu,
Ljudi od blata, sećaju se ko su,
Kad kucne čas da ostane? sam,
I ti će? birati stranu?.

Marcelo:
Yes?M.D.F??
A ti, pamti? li to, da svi mi platili smo?
Je li On jo? tu za nas, tihi mir vabi li jo??
Bi li vir ?to grabi na? bol napokon zinuo? "Jok.
Bili svi po tami toj, ali odavno, ne znamo sad
?ta bese stvarno, ?ta san? Da l' se i?ta desilo čak?"
Tako sad ka?u neki, čudim se, ?čepa me strah.
K'o da nisu takli zlo, ne boje se reprize ni gram.
Nisu ni?ta naučili, jo? urlaju na glas sav.
?ta smo to sebi učinili? Stalno pitam se... ?ta?
Drmusam ljude, molim da se sete, makar na čas...
Ka?u mi da ćutim, ka?u da imaju bolji plan.
Ka?u mi da pustim, da se stopim sa stopama mase.
Dosetka za desetku, ako si slab i zga?en,
ako nema? svoje "ja", samo si u gomili spasen.
La?no! Ono blago stvarno je u tebi, i plače.
Probudi se, čoveče, nova zora ti ma?e!

Nensi:
Ludi od blata, sa istinom na dlanu,
U očima im magla ali jo? pamte snagu,
Ljudi od blata, sećaju se ko su,
Kad kucne čas da ostane? sam,
I ti će? birati stranu?.

Marcelo:
A onda, ti?ina... jednoga dana dalekog.
Sekund pred Armagedon, mo?da se seti neko
zbog čega smo iskrcani ovde, ?ta smo u stvari,
?ta smo u sebi, ?ta sam ja tebi, ?ta nas to kvari?
Biće pljunut sa balkona Vavilona gde sede vladari
ali i ljudi mali, zbunjeni, zajedno sami.
Ne?to crno cureće im iz u?iju od tih reči,
neće im biti jasno da ih leči?.

Iskaz:
Al biće jasno kad pozovu ?rtve ciljeve na suočenje,
koji su razlozi, motivi tra?eni za otkrovenje,
u čije ime zalud nedela se stvore
koji demoni tol?ko di?u im kroz pore?
Kad zga?en ustane i nem progovori,
kad osetimo reči koje nisu tupi govori,
kad slepi progledaju, predvode kolone
prema nekom novom carstvu ?to je sazdano za one!
ljude od blata stvorene sa istinom na dlanu
sebi predani sa ulogom da leče ranu!
pro?log sveta koji nije im?o izgleda,
da odupre se prokletom da ustane i progleda!
Konačni modus bića, pravi ton čoveka
kakav trebao je biti jo? od samoga početka,
neka ! sad raste prema nekom novom suncu
?to se rodilo iz ?elje tiho gajene u srcu