EMA EMILI by Đorđe Marjanović

Njena se mladost ugasila juce
a misljah da nasa ljubav je od smrti jaca
moje je srce skrceno od tuge od zalosti tuge i placa

Ema Ema Emili pomiriti se s tim da te nema to ne mogu
Ema Ema Emili pomiriti se s tim da zivim sam ne mogu

Dvadeset tvojih leta naletom ludim srusi sudbina kleta
I prerano je zvezdano nebo tvoje obavila tama i veciti mrak
Zar nikad vise ja zaploviti necu beskrajnim plavim morem ociju tvojih
Zar nikad vise ja opijati se necu toplinom poljubaca tvojih

Ema Ema Emili pomiriti se s tim da te nema to ne mogu
Ema Ema Emili pomiriti se s tim da zivim sam ne mogu

Moja je ljubav umrla juce a hteo sam da je i od smrti jaca
Moje je srce skamenjeno od tuge od zalosti za njom od bola i placa
Stanite, stanite zvona mozda spava mozda me sanja ona
O kako je lepa u svom vecnom snu, ne stavljajte to cvece na nju...