Pregledano 2026 puta
UZICE U SRCU by Deniro
Umire komsiluk, izjeda ga droga.. Za sve ortake koji su dotakli dno, glavu gore. Ima jos mnogo toga da se vidi.
Svi su qme pobegli, samo mi smo ostali. Snovi su se slomili, planovi su propali.
Vise ne planiram, vec reci sprovodim u dela, uvek iste face srecem kod hotela.
Klincima je dosadno, pa motaju zeleno, pa svaki dan novo krivicno delo pocinjeno.
Klinci misle to je zezanje, duvaju po centru, a govno im se smrzne, kad vide interventnu.
Zivot d druge strane ulice, ima mracne gotike, opet si u promet, pustao narkotike.
Duvamo po kraju, u centru gradske buke, pusti ghetto zvake, daj mi kes na ruke.
Macho dokazivanje, frke slomljene vilice, pao si na delu, sada ruke stezu lisice.
Opet sve po starom, opet sii u istrazi, cuo sam da Bozidar, prekosutra dolazi.
Kume ti se pripazi, ulica je dvolicna, klinka nije posebna, droljica je prosecna.
Bivsi frejer, lezi joj u zaveri, on i njegov ortak, tipu su facu razneli.
Radili su gajbu, al tip je bio ciku, dok je zvao klubove, u facu, pucali su tipu.
Mrtav ost'o je na mestu, ubistvo prvog stepena, ja sam samo svedok, ovog ludog vremena.
Pobegli su s kesom, prica se da klinci su uhapseni prekjuce u Podgorici.
I kada smejem se, i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, uzice je u srcu.
I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu, i kad srce stane, uzice ostaje u srcu.
Gledam ovo ljuto gradsko stanovnistvo, hoce lovu odma, pa furajmo razbojnistvo.
A ja u autobusu, gledam face radnika, slomljeni snovi u ocima, socijalna tematika.
Tuzno me prosek gleda, u dzebu ni 50 para, monotonija sivila, depresiju stvara.
U novcanicama jedva 1000 dinara, mii smo uzicani frajeri bez para.
Mnogo poznanika, vec odavno su u braku, zaboravljamo tugu, vikendom na sanku.
Sanjamo inostranstvo, pklze San Trope-a, sanjamo bogatstvo, tuzni ispred Tv-a.
Ja sam zadnji gradski otocnik, sanjam gradske sne, nisam vidio svet, uzice mi je sve.
I komsiluk, bez njega ne mogu da disem, o njemu pisem, nemam gdje da zbrisem.
Voliim centar prada, volim centar grada, gradske solitere, miris asfalta.
Gledam penzionere, smeju se, face pune bora al su vesele, cekaju momenat, gore da se presele.
Do tada gaze beton, tezi od mermera, tii slusas prvo poglavlje, uzickog bestellera.
Sneza se udala za Denisa u Francuskoj zive, a ja i dalje sarao fasade sive.
Kume, keve mi ne zelim te uvrediti, al postoji taj heroin, celog cete iscediti.
Izvuci se iz toga, totalno ces puci, colim te ko brata, al necu junky-a u kuci.
Sad usmrkavas u nos, do juce samo rolo, nema viise drugova, u svom bolu si ost'o solo.
I kada smejem se, i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, uzice je u srcu.
I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu, i kad srce stane, uzice ostaje u srcu.
Svi su qme pobegli, samo mi smo ostali. Snovi su se slomili, planovi su propali.
Vise ne planiram, vec reci sprovodim u dela, uvek iste face srecem kod hotela.
Klincima je dosadno, pa motaju zeleno, pa svaki dan novo krivicno delo pocinjeno.
Klinci misle to je zezanje, duvaju po centru, a govno im se smrzne, kad vide interventnu.
Zivot d druge strane ulice, ima mracne gotike, opet si u promet, pustao narkotike.
Duvamo po kraju, u centru gradske buke, pusti ghetto zvake, daj mi kes na ruke.
Macho dokazivanje, frke slomljene vilice, pao si na delu, sada ruke stezu lisice.
Opet sve po starom, opet sii u istrazi, cuo sam da Bozidar, prekosutra dolazi.
Kume ti se pripazi, ulica je dvolicna, klinka nije posebna, droljica je prosecna.
Bivsi frejer, lezi joj u zaveri, on i njegov ortak, tipu su facu razneli.
Radili su gajbu, al tip je bio ciku, dok je zvao klubove, u facu, pucali su tipu.
Mrtav ost'o je na mestu, ubistvo prvog stepena, ja sam samo svedok, ovog ludog vremena.
Pobegli su s kesom, prica se da klinci su uhapseni prekjuce u Podgorici.
I kada smejem se, i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, uzice je u srcu.
I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu, i kad srce stane, uzice ostaje u srcu.
Gledam ovo ljuto gradsko stanovnistvo, hoce lovu odma, pa furajmo razbojnistvo.
A ja u autobusu, gledam face radnika, slomljeni snovi u ocima, socijalna tematika.
Tuzno me prosek gleda, u dzebu ni 50 para, monotonija sivila, depresiju stvara.
U novcanicama jedva 1000 dinara, mii smo uzicani frajeri bez para.
Mnogo poznanika, vec odavno su u braku, zaboravljamo tugu, vikendom na sanku.
Sanjamo inostranstvo, pklze San Trope-a, sanjamo bogatstvo, tuzni ispred Tv-a.
Ja sam zadnji gradski otocnik, sanjam gradske sne, nisam vidio svet, uzice mi je sve.
I komsiluk, bez njega ne mogu da disem, o njemu pisem, nemam gdje da zbrisem.
Voliim centar prada, volim centar grada, gradske solitere, miris asfalta.
Gledam penzionere, smeju se, face pune bora al su vesele, cekaju momenat, gore da se presele.
Do tada gaze beton, tezi od mermera, tii slusas prvo poglavlje, uzickog bestellera.
Sneza se udala za Denisa u Francuskoj zive, a ja i dalje sarao fasade sive.
Kume, keve mi ne zelim te uvrediti, al postoji taj heroin, celog cete iscediti.
Izvuci se iz toga, totalno ces puci, colim te ko brata, al necu junky-a u kuci.
Sad usmrkavas u nos, do juce samo rolo, nema viise drugova, u svom bolu si ost'o solo.
I kada smejem se, i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, uzice je u srcu.
I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu, i kad srce stane, uzice ostaje u srcu.
LAJKAJ NAŠU STRANICU NA FACEBOOK-U