PAKAO I RAJ by BAD BOY CREW

I nisam znao, da Ä?u te tako lako izgubiti,
I da Ä?eA! pored mene nekog drugog ljubiti.
Opet duA!a sama, na vetru mi drhti,
Srce joA! kuca, ali je na ivici smrti.
A seÄ?am se kako si me ljubila,
NeA3nim poljupcima dobro me ubila.
Ali sada, hoÄ?u neA!to samo da znaA!,
Ljubav je otiA!la, i niA!ta viA!e neÄ?e biti isto.
Pod ovim nebom, izmeÄ?u nas sve je Ä?isto.
A voleo sam te, tako kao A3ivot svoj.
Jer dug je put, od srca ka srcu,
Kao ka nemirnom moru i uA3arenom suncu.
DuA!e jedna do druge, usne na usnama.
Nekad mogu biti sreÄ?ne, a nekad na mukama.
I sada znam, da izgubio sam te,
I niko ne zna, kako jako srce boli me.
I svako proleÄ?e, na tebe miriA!e.
Bacam rimu do rime jer me to inspiriA!e.
Neka neko drugi, sada ulaA3e sav trud.
I zato odlazim, ma kakav bio put.
(Main)
Ponekad A3ivim, u tom toplom raju,
Nekad krivim, neke malo A!to daju,
Nekad se divim, nekom A!to povlaÄ?i poteze,
Nekom A!to pobeÄ?uje, a ne trpi poraze.
Ponekad A3ivim, na par koraka od sunca,
Nekad krivim, nekog na vratima A!to kuca,
Nekad se divim, a ni sam ne znam kome,
Dok moj A3ivot sve dublje, tone i tone.

(Chorus2)
I gde god podjem, padam sve niA3e.
Bilo levo ili desno bilo dalje ili bliA3e.
Svaka noÄ? je, tako beskrajno duga,
Nigde nikoga, nigde, brata ili druga.
Samo oseÄ?aj praznine, vrat mi steA3e,
I svakog trena meni je, sve je teA3e i teA3e.
Stvarnost ubija a seÄ?anja nestaju,
Senke prate me, i brate, nikako da prestanu.
NoÄ?u svet se ruA!i, i ko da nema granice,
Ljudi prave klanice, i prazne su stanice.
UA3asno je teA!ko, Ä?ak i glava me boli,
Ova Prokleta ljubav, celo srce mi razori.
Ma gde god da si, samo budi sreÄ?na.
I veruj mi na reÄ?, da ljubav nije veÄ?na.
Srce nije od leda, da ne mogu da oprostim,
Zato sada sebi lepo, u tami prkosim.
Nekad nekog povredim, a malo progovorim,
Jer nikako ne mogu, da se brate opustim.
I sve me boli, a ne mogu da osetim,
Pa zato posle svega, nekud sada odlazim.
(Chorus3)
Sada A3ivot nosi me, ma ni ja ne znam gde,
I ne znam A!ta bih pre,
I ne znam gde bih sve.
I ne znam da li jednu, ili dve,
Jer tu su oko mene, i miluju me.
U mraÄ?nom hodniku, tama smiruje me,
A znam da Ä?e srce, svakoj reÄ?i ne.
Ma gde sam to ja, ni na nebu ni na zemlji
Kako hladan vetar duva, a ja ne mogu da sletim.
Ma svet se vrti, to je prostor bez granica,
Srce hladnije od leda, i od bilo kakvih tamnica.
ViA!e ne voli nikog, viA!e ne voli niA!ta.
I svakog trena Ä?eka, Da polako se stiA!a.
I ponovo niA!ta, ViA!e ne nudim niA!ta,
I pogledam na gore, a ono opet kiA!a.
Eh kada bi mi bog, dao anÄ?eoska krila,
Da negde odletim, Sve do dugog cilja.
Da ne mislim na tebe jer sve si mi bila,
I leteÄ?u joA! bar, hiljadu milja.
Hladni vetrovi duvaju, i nikad neÄ?e prestati.
Uvek biÄ?e tuge, jer nikad neÄ?e nestati.
Jednog lepog dana, moA3da biÄ?e bolje,
I vratiÄ?eA! se meni, tvoje srce biÄ?e moje.
Uvek biÄ?e mi bolje, u tvom zagrljaju,
Nego u Crvenom paklu, ili u prelepom raju.