JOS DA SU ZNALI by Užas

patnju i bol oseÄ?aju svi
od neuzvraÄ?ene ljubavi A3ivoti su im zli
u unakaA3enu decu, izrastaju sad
dok hodaju ulicama, A!iri se smrad.

sa iglom u ruci, prslih vena
oni su deca frigidnih A3ena.
oÄ?eva drskih, lica bez smeha
padaju u oÄ?aj, u gradu punom greha

mozgova praznih, razbijaju
svakog dana ubijaju
kradu, unose strah u vladu
poremeÄ?enu Ä?eljad vrbuju mladu.

trula kuÄ?a je njihova baraka
A3ivi A3ivot tek od sumraka
puno groblje njihovih raka
A3ivela anarhija, anarhija sada.