GDE SI SAD by Eminstein

gde si sad, nisam navikao da te nema,
u recima, nocas nema ni jednog resenja
primoran da shvatim kako sad je prekasno
trazim ostatke ljubavi, izgorele u pepelu
a gde si ti, dok nocas saplice me podsvest
ne govori nista, jer ja ne zelim da odes
bez reci gledam na mesto gde bila je zvezda
cekam da zasija ponovo, tada bicu srecan

smiri osecanja ove noci ako mozes,
srce kuca tako tiho, tebe nema, ja te zovem,
gde si, reci mi, izraz lica te odaje,
srce si zagradila, da li ti nedostajem
ako nista drugo, bar nadam se da je tako,
bio sam u raju dvaput, a sad sam opet u paklu,
izvuci me, iz ove ulice, nismo daleko,
iza ove muzike, cujem te, gledam u svesku,
prazne stranice, u svakoj tvoj lik se nazire
trazim nacine da to ne vidim ali dzabe je
gde si, reci mi, osecam na sebi tvoj pogled,
osecam tvoju toplinu, molim te nemoj da odes
jer valjda znas sada ko iskreno voli te,
zato nemoj ovde stati, nastavi da boris se
sama znas sta je najbolje, nek ti se sve zelje ostvare,
ja na korak sam sve sne da dotaknem

gde si sad, nisam navikao da te nema,
u recima, nocas nema ni jednog resenja
primoran da shvatim kako sad je prekasno
trazim ostatke ljubavi, izgorele u pepelu
a gde si ti, dok nocas saplice me podsvest
ne govori nista, jer ja ne zelim da odes
bez reci gledam na mesto gde bila je zvezda
cekam da zasija ponovo, tada bicu srecan

nije mi prvi put, kako cu dalje ja znam,
ne jurim produzetke, dosta je remi za kraj,
jos ne mogu da prihvatim sve ovo, a pritom
samo skupljam svoj svet i sta je ostalo od istog
na istom mestu bicu 5 minuta ranije,
tamo u senci, da mrak izraz lica sakrije,
kad me zivot razbije, to je unutrasnja borba,
ne brini za mene vise nisi deo toga,
mala moja, budi dobra, zvuci mi tako glupo,
ustvari samo budi srecna, to je jedini uslov
nemam snage da zaboravim, pa i ne pokusavam,
mogu reci da te ne volim, al to bi bila laz,
i sta sad, kad sve je jasno kao posle magle
da znam sam kuda, krenuo bih odmah dalje,
danas lutam, kroz hodnike tih secanja
al tu nema puta, da vrati sve ko nekada

gde si sad, nisam navikao da te nema,
u recima, nocas nema ni jednog resenja
primoran da shvatim kako sad je prekasno
trazim ostatke ljubavi, izgorele u pepelu
a gde si ti, dok nocas saplice me podsvest
ne govori nista, jer ja ne zelim da odes
bez reci gledam na mesto gde bila je zvezda
cekam da zasija ponovo, tada bicu srecan

znas ono kad ceo dan mislis o necemu
pa to sanjas i tad se prosto izgubis u vremenu
nisam se probudio, ti snovi me ne pustaju,
flashbackovi luduju, ja noc vidim ujutru
u tunelu bez lampe, sanjam o hramu svetlosti
u imitaciji bajke, kraj srecniji ne vidim
razumi pesnika, sad kad vec gubi nit misli,
al neces videti stvari onako kako ih ja vidim,
tik-tak, ponoc, al sad bar imam vremena
da priznam sebi da se sve s razlogom desava
a najteze mi pada ta unutrasnja rasprava,
razum bi da smiri me, al srce preovladava
idem medju snove, neka probudi me osmeh,
jutra su pametni