LEKARSKI PREGLED by ZIX

nije lako doktor biti,
nemos svakog izleciti.
Al mu mozes savet dati
da bolestan manje pati,
i jedan savet sto sve leci
doktorske su slatke reci.
Kada krenem u Dom zdravlja,
bolest mi se nova javlja,
javljaju se novi stresi
sta ce tamo da se desi...
Dok bolestan pregled ceka,
njemu prodje pola veka.
I sve mu je gore stanje,
a zivota sve je manje.
Kad je doktor dobre volje,
bolesnom je odmah bolje,
a kad doktor problem ima,
tesko onda bolesnima.
Jos kad pocne i da vice:
"Sta si ceko nesrecnice?
Ne znam gde si do sad bio,
al si sada zakasnio.
Sad se samo moli Bogu,
pomoci ti ja ne mogu."
Ali stalno nije tako,
da vam kazem, evo kako;
posle podne jednog dana
doktorka me primi Brana,
cini mi se bese sreda,
primila me preko reda,
ta usluga nije mala
i zato joj mnogo hvala!
"Da cekao vise ne bi,
sta pomoci mogu tebi?"
"Zdravlje mi se mnogo rusi,
u grlu me nesto gusi,
i boli me oko vrata
i nesvest me cesto hvata.
Grudi su mi vatra ziva,
srce mi u vodi pliva
i sad radi na dva takta,
primaklo se do infarkta.
Pritisak me celog treska,
bubrezi mi puni peska,
u kolena oba voda,
pa ne moze da se hoda.
Na jetri mi stoji cista,
a svi kazu nije nista..
Stigo sam do takvog stanja,
ne pomaze cak ni banja.
Niti banja,a ni more,
ne daj boze, jos i gore..."
Sad recepte pise Brana,
za lekove na sto strana,
sto lekova, nista manje,
da popravi moje stanje.
"Ne znam sta cu s tobom vise,
slala sam te kod Ljubise,
kod Ljubise i kod Bebe,
da izlece oni tebe;
Zecevica, a i Vere,
snimali te preko mere.
Da ne bude moja grota,
slala sam te do Cigota,
Beograda i Uzica-
karton ti je prepun skica.
Prepun skica i snimaka,
snimljena ti bolest svaka.
Za sve imas izvestaje,
ali niko ne zna sta je...
I izvestaj od Ljubise,
nista lose tu ne pise,
i gore si od pre bio,
a sad si se popravio.
Ti poslusaj sada mene,
zaboravi sve probleme.
Neka radi svako svoje,
a ti nadji mesto tvoje.
Penziju ti Vlada dala,
a sto jeste-bas je mala.
Nekadasnjih sto maraka,
ko dzeparac za prvaka.
Posveti se sada radu,
kosi bastu i livadu,
spremaj drva,beri voce,
neka prica ko sta hoce.
Sej kukuruz, ori njivu,
trpaj seno, kupi sljivu...
Zatrebace u zivotu,
doziveces mozda stotu.
Moze bolest d iznenadi,
da ne umres ti od gladi.
Kad popijes sve lekove,
ja cu tebi dati nove.
Tako redom, sve do kraja,
dok ne stignes ti do raja,
il do raja, il do pakla,
sudbina ti mozda takva...
Pomoci cu sve sto mogu,
dok ne predas dusu Bogu!