U BASTICI MOJOJ by VESNA DJOKOVIC

U bastici mojoj, nesta belih ruza,
gde me dragi cesto ceka, da mi usne pruza.
Ruze moje, bele i rumene,
a zaso je dragi, ostavio mene.

Otis'o je dragi, nece doci duze.
Osta pusta moja basta, uvele su ruze.
Uvelo je cvece kraj prozora,
gde nas dvoje cesto, zaticala zora.

Dal' ce opet basta, cvetat' kao nekad sto je?
Dal" ce opet da se vrati, milo zlato moje.
Vrati mi se, da srce ne zali,
bas u onu bastu, gde smo uzivali.