PORODICA by SKABO

U svetu kom hladnoca postala je davno pravilo
Ne mogu da se setim sta mi je bas stvarno falilo
Kroz nemire, nevreme, dok se nisam uspravio
Zivi zid oko mene je orkane redom razbio
Uvek tu da me digne kad sam nesigurno gazio
Citao je knjige da bi dete mastu razvilo
Davao je primer kad bi dete uzor trazio
Stavove, principe, naspram zla sto je mamilo
A bilo je tesko. Nikom nije svejedno
Kada mesecna plata cena je obroku jednom
Kad nocu lezes sa zebnjom, ujutru se budis sirenom
A treba raditi vredno, treba misliti trezno
Sad odavde covek nazire kako stoje stvari
Bolje vidi prave razmere svega sto ste dali
Da se barem deo vrati, ne postoji bolji nacin
Nego onom koji sledi isto nesebicno dati

Nikada sam jer znam da vi ste tu
Samo sklopim oci i krenem na put
Ka prijatnoj toploti, ko laste na jug
Moja porodica
Gde vidim basa lica, jasno ko dan
Energija cista gde snage mi da
Da napred jurisam, ne gubim dah
Moja porodica

Draga, hvala za svu ljubav i kad bas sam bio musav
Kad bol sekla mi je prsa, jer krv tekla je iz srca
Kad dim preklao je pluca, dok je vene pekla brlja
Ti me podigla iz mulja, sastavila kao drugar
Cekala me iza ugla kad smrzavala se bulja
Nahranila i presvukla, sa mnom moje bitke tukla
Pohvalila dela zvucna, na binu se pela bucna
Za rezervu nema mesta kad pokrece tela dusa
Dani kao lirska pesma, okupana zlatom sunca
Covek ostane bez teksta kad dozivi takvu ljubav
Da je retko srecan svestan joj se divi, s paznjom cuva
Vidis ovog divnog decka, on je nase price kruna
Sve za tebe, sve za njega, nema da se strepi sutra
Samo reci ako treba, uzvodno cu proci Dunav
Moja voljena ste bica, plus vucica nasa luda
Vi ste moja porodica u srcu vas nosim svuda

I dalje znam sve kad uradim sam
Da se osecam ko car jer sve radim zbog vas
Sto ste mi dali sve sto umem i znam
Obezbedili stan i na zivot pogled zdrav
Kako tece, covek ispasce od mene
Jer sam imo iza sebe stalno ljude kvalitetne
Briznu kevu i calca i Dicu i brata
Ekipu ludaka i beleg Sindikata
A Surku, metar kabla i Fokus rajta
Ko stafetu nosi sad moj tebra Blaza
Duznosti zovu, otac mora biti kadar
Vozim Mazdu, svoju ljubav jos od Tisincine dana
A volja i zelja su prisutne i danas
Samo vremena je manjak, ozbiljnosti to je danak
Tesko stavove menjam, kako starim ipak shvatam
Covek dize se i pada al je vazno ko ga hvata