NA NJENOM VENCANJU by Šaban Šaulić

Jos ponekad u jesenje dane
kad jesenji vetar
i poslednji listic
sa grana pozanje
zaboli me stara rana
od secanja na dan
njenoga vencanja

Ref.
U gomili bucnoj stajala je nema
pokrivena velom tad vec tudja zena
a ja kao prosjak u starom odelu
plak'o sam k'o dete na njenom veselju

Posle toga lutao sam dugo
nosio me nemir
putevima bola
drugovao s' tugom
i mrzeo sva vencanja
sve haljine bele
i tuzne nedelje

Ref.

Daleki su iz proslosti dani
ja sam sada srecan
zivot mi se smeje
pored druge zene
al' ponekad neki vetar
donese mi na tren
stare uspomene

Ref.