DUNI VETRE NEK PLANINA HUCI by MIRA VASILJEVIC

Duni vetre nek planina huci
da ne cuje niko uzdisaje
mladih srca koje ljubav muci

Jer niko nece verovati
koliki su boli osim onih
cije srce jos i sad boli

Moju srecu odavno odnese
onog dana kad me udadose
od voljenog tada rastadoh se

Tad mi niko nije verovao
kako ljubav boli
dadose me za onoga
kog srce ne voli

Zalud sada u nekog se nadam
da mi vrati izgubljenu ljubav
da ne patim vise dane jada

Duni vetre osvezi mi lice
nezno pomiluj ga
da se setim mog voljenog
da nestane tuga