NA KRAJU PUTA by Marko Radeta

-Iako trudim se,ja znam da gubim te
i kad sve nestane,opet sam ostanem.
Zashto pokushavam da mir pronadjem?
Kad to me ubija i znam da trajace.
-Toliko pitanja a samo sebe muchim.
Toliko prashtanja a na greshkama ne uchim.
Gde sam pogreshio, to nikad necu saznati
jer priliku za to od tebe znam da necu dobiti...

-Da li mogli smo,a sada kasno je
da li bili smo,ali sve jasno je
iako nema te iako gubim svest
da li je prekasno da opet vratim te?

-Reci da li samo vreme menja sve?
Da li bolje ce mi biti kada unishtish me?
Kako dalje sam, na kraju puta ostajem
al' tamo nema te x3
na kraju puta sve prestaje i ja gubim te...

-Iako trudim se,zashto mi kazesh ne?
I sada stranci smo,al' to te ne brine.
Kako cu dalje sam,da li se zapitash?
Da li me poshtujesh,kao shto tebe ja?

-Toliko pitanja a samo sebe muchim.
Toliko prashtanja a na greshkama ne uchim.
Gde sam pogreshio to nikad necu saznati
jer priliku za to od tebe znam da necu dobiti...

-Da li mogli smo,a sada kasno je
da li bili smo,ali sve jasno je
i ako nema te i ako gubim sve
da li je prekasno da opet vratim te?

-Reci da li samo vreme menja sve?
Da li bolje ce mi biti kada unishtish me?
Kako dalje sam,na kraju puta ostajem
al' tamo nema te x3
na kraju puta sve prestaje i ja gubim te...