STAO SAM UKOCEN by MARKO MARIC

Sve je cudno u mojoj glavi i osecam se najgore,
Jednostavno pogresio sam i ti zbog toga odlazis.
Tuzan sam i ispred mene se nalazi tuzno more,
Ali ti to nikako da opazis.

Vreme je da napravim potez,koji ce da te spreci da odes,
Ali ove moje ruke nece da me slusaju.
Ovaj osecaj me ubija,a ti da me pogledas neces,
I sada sve moje nade padaju.

Stao sam ukocen i te kako odlazis gledam,
Moram da se pokrenem,ali neznam kada.
Ali nesmem da u tamu mog zivota padam,
Moram da napravim odluku za zivot sa tobom,sada.
Moram da prestanem da se pitam kako cu to da uradim,
Dacu sve da ostanes samnom i uradicu svasta.
Da li cu postati ono sto nemogu,pitanje u mene sadim.
Jer ti si sve sto mi treba i ti si moja masta.

Pokusavam da te vratim,
Ali mislim da nemogu.
Zbog toga patim,
Ali da ostanes se molim bogu.

Moje noge me izdaju,
I nemogu da potrcim za tobom.
Moje oci se predaju,
A ti me ostavljas samog sa ovom sobom.

Stao sam ukocen i te kako odlazis gledam,
Moram da se pokrenem,ali neznam kada.
Ali nesmem da u tamu mog zivota padam,
Moram da napravim odluku za zivot sa tobom,sada.
Moram da prestanem da se pitam kako cu to da uradim,
Dacu sve da ostanes samnom i uradicu svasta.
Da li cu postati ono sto nemogu,pitanje u mene sadim.
Jer ti si sve sto mi treba i ti si moja masta.

Devojko,uradicu sve sto hoces,
Samo nemoj da odes.