SVETI BES by MARCHELO

Njen duh je slobodan
sa drugom decom
rucicama od blata
zeli da dohvati sunce
i zagrli k'o brata

Ono joj sapuce tajne
o zemlji iza ogledala
ako u bajku verujes
nije se uzalud ispredela
duga je tvoja pruga

S druge strane
ceka vise od cupa
tvoje oci su krila
vode te svuda
dodirni dlanom grudi

Nije to srce sto kuca, ne
to snovi stidljivo
kuckaju spolja
da ih pustis unutra
tvoji prsti su kistovi

Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament
od crne tempere
udahnu polen i
ponovo se rode

Tad ce imati pogled voden
oprosti im, nacrtat' ces
sebi osmeh opet

Hiljade svitaca u ovoj
veceri su tvoji fenjeri
tako je lako leteti kad dete si
nek' lebde sni
preko zaspalih ulica

Kisna muzika nocas bira
da budes ta
s notama rosnim u kosi
navuci kostim od tila
i vec si plava vila

Pogledom ozivljavas lutka
sledeceg sekunda
tvoj meda ti kaze
cekao sam te, vodim te
gde ne znaju jecaje

Skok visoko iznad krova
eto vas na repu zvezde
on sapicom cepa nebo
kud' me vodis, medo
ne vidim te, ludice

Oblaka pune trepavice
stani, vidim zeravice
il' to ljudima svetli lice
stotine, stotine ljudi
leti ka nama

Na celu povorke
ono su tata i mama
poput vetra laka
koktel smeha i placa
koraca ka njima

Blistava kakva nikad nije bila
i sad im prasta sto su otisli
ovde je toliko lepse
sve je od srece i pesme
al' odjednom, sve se trese

Iza planina, pomalja se
ruzna glava dzina
svi ljudi oko nje postaju
ljudi od dima i nestaju
ostaje sama

I tad u licu zlog dzina
prepoznaju lice svog strica
i na komade puca slika

Staklici razbijene maste
zarivaju se u oci
peku je i najzad vidi
isto sto i svake noci
ogromno telo nad njom

Dahtanje s mirisom rakije
hrapavi jezik od kojeg
se jezi a svuda je
lepljivi znoj i bol
ta stvar, mac sto sece
sve cedno u njoj

Prljavi prsti u njenim ustima
drhtaj u butinama
ona vristi u sebi
rucicu pruza ka medi
al' hoce li je cuti sada

Od suza ga ne vidi jasno
a tako strasno boli je
uzmi me medo
medice moj, vodi me
molim te

Al' nemi lutak ravnodusno
gleda staklenim ocima
srce se izgubilo ispod plisa
utonulo u nista

O zidovi dobuju samo
stricevi uzdasi i kisa
i noc je gluva
i sve od spolja guta tisina

Ref.
Sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i sta je greh
posle il' pre
po svoje vraca se

Pedeset mu je godina
dok napolju oluja besni
sedi u fotelji
lista knjigu, sad je
na pesmi gavran

U pesmi pominje se samac
zamah krila i noc
zloslutna ptica sto
je samcu jedini gost

Noc kao ova, samac kao on
ali gavran, gavran samo
je u pesmi toj
samo ludost, to
stvarno ne moze biti ma, ne

Prijatno pucketa kamin
on nastavlja vino piti
u taj cas, zakuca neko
covek se strese
magla mu je nekog dovela

K'o gavrana iz pesme
premda za drustvom ne cezne
ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica
satkanog od mraka

Crni mantil, duga kosa
tamne oci i bes
te oci koje mu se zabadaju
ravno u svest
on htede