KOSTIM by MARCHELO I FILTERI

Uvod:
Jeff Buckley: "My main musical influences? Love, anger, depresion, joy... and dreams."
Marcelo: ?...jer superheroji izmisljaju identitete da bi odbranili kostim. A mi... mi smo samo izmislili kostim da branimo identitet."

(Marcelo)
U jednoj ruci radza, a u drugoj bromazepam, hajd'
cirni to odjednom i dobices svest Marcela. Sjaj,
svetla bine, jeka aplauza mine ? trezan, a mamuran zinem
opet u bezdan tmine gde malo sta dise...
Dragi gosti, bina - to je kostim.
A ova tmina - tu su kosti ljudi ranjivih i prostih.
Tvoj heroj sam? Oprosti. Samo verujes ovoj kori.
Tamo ispod - ona gori. Tamo zbunjen sam, kao mnogi.
Tamo trudim se da shvatim bol. Mucim se da bih vratio svoj
um u sine razuma, bro, iz govna na koje vonja dno.
Kak?a je to laz: na bini si skroz car,
kao da skroz znas kako-gde-ko-sta.
Publika voljna da primi tvoj dah
duse i skonta za sebe odgovore
sto dizu glavu gore, izlaz iz nocne more,
samoce i to je razlog zasto traze heroje.
A mi? Mi to radimo jer su potrebni i nama,
jer nam tama kozu drapa? treba nam lek za strah taj.
Nekom od nas se ubio cale. Nekog od nas ubija cale.
Neko od nas ne zna sta ce. Svako od nas je sjeban najpre,
pa posle sve drugo. Sve sto smo postali, sve sto smo zgazili
da budemo nadjeni, a ne samo snadjeni.
Svaki stih, svaki vers, svaka stvar je filter
na koji nabijam srce da s druge strane sita sine.

Refren (Marcelo):
Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe,
nego da branim dete sto se krije iza pesme.
Onog decaka u sebi, onog Petra Pana iza.
I sve ovo radim samo da njega ne izdam.
Jer, java ga zdere i guta ga tmina.
I treba mu pomoc da ostane divan.
Zato, eto kostima, eto bina i rima,
i svega sto radim samo da njega ne izdam.
Izvini.

(Ministar)
Tik-tak. Noc. Sat.
Covek. Sam. Cosak. Dlan.
Srca. Flasa. Duh. Tajac.
Bes. Tama. Vijuge. Prasak.

(Marcelo)
Solo. U srci sjebanih, slomljenih stvari
gadjam prazne flase pikslom ? ugodjaj k?o u kuglani.
Zgrcen u cosku na gajbi. Zgrcen u cosku u glavi.
Bezvucje. Bezrecje. Ti i prazan papir.
A sutra ? na intervju da predstavljas ideju, stav,
k?o da nisi sinoc bio sav pregazen i umoran
od svega, ocajan? to nikad ne pise u stampi.
Publika zeli cert, koga briga da li patis.
Zele da si avangarda. I ne smes van garda.
I ne smes da padas. Jeb?o brda tvojih sranja.
Na onom stepenistu sto vodi na binu
balast moras da spustis i ostavis ? posle ga uzmes nazad.
Secam se face ortaka ? par minuta pre lajva,
neko mu fonom javlja da upravo gubi clana
porodice, sto je vec dugo u bolnici... vise nema nade,
dos'o Dan D.... al' mozda jos ima sanse
da ga zatekne zivog ako se odmah tamo sjuri....
Imas izbor. Zajeban. Pitanje sekundi.
?On bi od mene ovo zeleo." - to je sve sto je rekao,
popeo se na binu i najbolje jebeno ikad pokid'o.
I onda? Ko smo mi? Fejk, malter, celik?
Da l? glumis publici ili si stvarno tako velik?
Istina je prosta: samo radis sta moras.
Sebi trebas takav. Ovaj kostim je koza.

Refren