SUMNJIVE OCI by KRISTINA MIROSAVIC

Duboko zelene,
varljive,
tihe,
po svemu sudjeno zvezde selice.

Ma kako da kazem?
Kako da viknem?
Da ovaj pogled sluti na poljupce.

A gde su snovi ovoga bica,
gde su tuga i bol skriveni?
Zivot bez predaha,
droge,
pokrica,
i ovaj sumnjivi kutak u meni.
I kad bih mogla da sretnem njega,
negde na javi al' barem u snu,
bez sumnje bih se odrekla svega,
i uvek pamtila sliku tu,
barem u snu.