Nikad više by DR HOFMANSKI

Prolazi vreme, ali ja nista ne zaboravljam
od vasih udaraca jos uvek se oporavljam.
Bili kao braca, sada je ostao samo dim,
kad vas sretnem glupo mi da vam se javim.
Dal je vreme promenilo mene ili vas,
meni nije lako, ali nisam ostao sam.
Zapitam se cesto da li kriv sam ja,
nisam se potrudio, nisam imao razumevanja.
Srce sam vam dao, skupo me je kostalo,
izdali ste poverenje, sta je meni ostalo?!
Vi ste se promenili, ja se prilagodio,
dugo sam se borio i to me je bas smorilo.
Uvek bio tu za vas, poneli se ko debili,
kad bilo mi je tesko, gde ste vi bili???
Sami stavili ste tacku, pesnicu na sto,
kome ovo posvecujem, svima je jasno!

Ref: Nikad vise kao nekad, nikad isto biti nece,
Nikad vise kao nekad, prosli su dani srece.
Nikad vise kao nekad, osecanja vreme brise.
Nikad vise kao nekad, nikada viseee...

Prolazi vreme, ja jos zivim u proslosti.
Novi dan opet nista novo ne donosi.
Cesto pozelim da se vretim u detinjstvo,
vreme kada svi skupa bili smo.
Klinci na ulici druze se i smeju,
a gde ce biti sutra, nemaju ideju.
Cetri strane sveta, raskrsca je previse,
znaj da svaki put vodi do svevisnjeg.
Izgubio sam dosta, ali jos disem,
pao sam nisko, ali mogu jos nize...
Secanja u glavi, usponeme i slike,
padovi i suze, propustene prilike.
Ne zelim sutra, sta me tamo ceka,
znam da ce me slomiti i prva prepreka.
Nikad kao nekad, previse promena,
sat vise ne kuca, nemam vremena....

Ref:

Prolazi vreme, teku minuti, sati,
ledena je faca, ali srce pati.
U oko vatra vise ne plamti,
polako umire, polako se gasi.
Gde su ortaci kad ti ortak treba,
pruzam ruku, ali nikog nema.
Snage mi ponestaje, dusmana je previse,
misle da umirem, misle da ne disem.
Na mom srcu ste ostavili oziljke,
ima ih dosta, pa ne brojim, ne...
Ne sanjam bolje sutra, jer sutra ne postoji,
bio sam mrtav, a svi vi ste za mene mrtvi.
Meni je bilo lakse, jer sam umro prvi,
i kad bih mogao da vratim vreme, necu,
za pokoj naseg prijateljstva palim svecu...

Ref: