ZIVOT KLINCA by DONIX

Evo kako pricha ide..klinac bio je za primer..
trenirao je fucu, kapiten sve sam kvalitet ..
ne, nisu ga zanimale sve, te krimi priche,
al ga stigli takvi dani da je stig'o novo lice.
Mali nije imo izlaz, briga, nikada dosta
pa bunilo ga pitanje shto nije rodjen bogat,
zashto mama se muchi, manja plata vishe posla,
kuci chekaju rachuni pritom ostao bez oca,
budan pocheo da sanja kako zhivot glatko shtima,
kako bilo bi do jaja da shta, pozheli ima,
svaki dan drugu cicu, da sheta, da pricha,
kako je na vrhu svetskih, poznatih lica.
Da ima svoje gorile, i da rade shta im kazhe,
ledja, skupe mobile, vile, privatne plazhe,
brate svoj luksuz avion, jahtu takvu ko paviljon,
i da skupo oko vrata mu sija k'o lampion.
I vecheras se pitam zashto tike jedne nosim,
zashto najveći mentol kraja spava u lakosti,
zashto nikoga nema kad na najdubljem sam dnu,
zashto srecu kada zovem nikad nije tu.
Da pomogne kevi nije znao kako,
da dodje do kinte uopshte nije lako,
pa batalio je fudbal uvuk'o se bash ovako
u jos vece probleme mali igrao se vatrom..
-Halo?
-Alo brate?
-E des bre?
-?'a radi??
-Eo brate blejim ne?to gajbi, smorio sam se.
-Ovaj, čujes ima neka akcija večeras, čuku se gajbe u kraju ono
ne znam ako si raspolozen, ovi moji rade treba im stra?ar, pa ako
si iz fazona brate javi mi za nekih 15 minuta čekaće te taxista tamo
kod klupica brate, kod onog dragstora.
-Aha..
-Aj pa se javi brate.
-Ajde, za 15 minuta, javljam ti.
-Ajde, brate.
-Va?i, cao.
-Cao

Taksista stoji vec 5 minuta cheka,
noga na gasu, tada pojavi se senka,
korak po korak adrenalin malog stizhe,
pa kolima do trona mali ubrzano dishe.
''Samo tishe, gledaj da te ne primete ako snimish
neko sranje, mob je tu pa samo cimni me.''
Nije tako teshko sad vec peti put to proshlo je,
stao je na noge, nije znao kada dosta je,
sve sladje je slava dok su odmicale godine,
sada i pljachka, straza postale su dosadne,
lanci, kriminal, patike lakosta, serdjio tecini,
kolko koshta neka koshta.
Vile, bazeni, kurve ko gospodin sosa sve pare,
havaji iz prve ruke prava koka,
splavovi, kafici, mechke, svoji soliteri,
a zaboravio kevu u onoj staroj garsonjeri,
nikad nije robijao, prave ljude je imao,
iza sebe prave prijatelje davno distancirao,
nekada sivilo sad dobro zhivot prija tom
liku sto zameni srce tom cifrom od milion...
Al kako vreme leti, vreme bilo je da zastane,
djavo do?'o da se sveti, djavo do?'o je iz najgoreg,
kada je, primio poziv, strah se nazire,
u njemu reci majchine, ''sine volim te, pazi se''
Tek tada je, ortak osetio kajanje,
srce na trenutak zastaje, plashi se da l' je najgore,
da li kasno je, pali kola u suzama,
secanja vrate se, dok ga drhtaj ne zadrzhava,
dotrchava do stana na vrata lupa i zvoni,
svaka sekunda je stala, plache, viche,
''otvori mama molim te to sam ja, o gospode ko sam ja,''
vishe ne poznaje nachin, u jeku vrata razvaljuje,
i tek onda, majka lezhi bez zhivota,
pored nje prosuta voda i prazna kutija trod