A ZIVOT IDE DALJE by Đorđe Marjanović

Ulicama svakog grada,
Ista slika svakog dana,
Mnogo ljudi,mnogo lica,
A u svakom svoja drama,
Svi se istom rekom zure,
Oduvek za necim jure,
Stizuci pocetak ili kraj.
Nasao sam oci njene,
Nasao sam ruke njene,
Al' je ovo cudna reka,
Rastavila nju i mene,
Mislio sam da ce stati,
Sunca vise nece sjati,
Mislio sam svemu da je kraj.
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije...
Ulice su vecna reka,
Pune tuge,pune smeha,
Vozovi i dalje jure,
Zaljubljeni srecni zure,
Neko peva,neko place,
Neko ne zna:kuda,sta ce?
Opet je pocetak ili kraj.
Voleo sam oci njene,
Ljubio sam ruke njene,
Al' je ova luda reka
Rastavila nju i mene,
Mislio sam sve ce stati,
Sunce vise nece sjati,
Mislio sam svemu da je kraj.

A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije,
A zivot tece dalje,
K'o da se nista desilo nije...