TO TI SAMO SRCE PRESKACE by Deniro

Da li si bila stvarna, ili sam sanjao to kestenje
u ocima sto mirisu na dane jesenje
sada sam samo odjek odjeka kad sapuce
nas smeh iz proslosti sto sada tren je zamucen
ko da smo bili samo izmisljeno poglavlje
knjige o kraju kad se vrata duse otvore
zvizduk donese vetrove jednog umrlog plamena
pokopanog u srcu te grane gde ptica ranjena
peva pesmu o odlasku glasom sto snagu trazi
u secanjima gde usnama ljubis lazi
hodam unazad kao rikverc sto me vozi
do mesta na kome tu kroz ulice se setam s njom
na groblju gresaka gde ljubav smo sahranili
cvece bez mirisa ko nozeve smo zarili
u zemlju necega sto nekad ljubav zvalo se
sada smo sumrak tu gde sove placu zalosne

u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
kad lazes sebe da ti ove oci ne znace
to nisam ja to ti samo srce preskace
u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
svi su govorili ma pusti ga on repuje
za tebe ostao muzika sto se ne cuje

hteo sam da budes slobodna a ipak te vezivao
konopcem od sumnje cesto reci nisam birao
kurvom te nazivao kada bes mi razum preuzme
uvek u strahu neko ljubav da mi ne uzme
tu u kupeo onih tragova sto ostaju
negde u nama gde se duse ne prepoznaju
ko nekad kad su bili isti otkucaj
kad to zaboravis ti opet srce poslusaj
da li me cujes negde dole u dubinama
gde bol na klupi pise slova tvoga imena
u parku secanja gde dodiri su oziljci
u praznom vozu tu gde sad smo tamni hodnici
bez trunke svetlosti ko dirka koja nema ton
znao sam da te sviram, reci mi, zna li on
noc me grebe svojim noktima
od sna me nesanica otima

u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
kad lazes sebe da ti ove oci ne znace
to nisam ja to ti samo srce preskace
u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
svi su govorili ma pusti ga on repuje
za tebe ostao muzika sto se ne cuje

trenutak ume da me iscepa ko list papira
muzika koja se ne cuje ali ipak svira
negde u meni duboko u katakombama
tamo gde slepo verujem da si mi bila odana
da li sam ovo ja il' neki kratak spoj
koji je sanjao da nekada je bio tvoj
bio sam siguran da umes da prepoznas oci
sto grejace te uvek kada dodju hladne noci
jaci od asfalta to sam mislio da smo mi
dva srca koja kucaju i kada stanu satovi
od jednom shvatis ceo svet da ti je porusen
ostane crtez koji nikad nije dovrsen
pa tuga uzdigne do neba svoja krila
u meni praznom ko da moja nikad nisi bila
poslednje zrno tebe pustinja proguta
pa pruzam ruke ka beskraju nekog novog jutra

u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
kad lazes sebe da ti ove oci ne znace
to nisam ja to ti samo srce preskace
u noci kad se lutke duse presvlace
pokusavamo da ukrotimo vetrenjace
svi su govorili ma pusti ga on repuje
za tebe ostao muzika sto se ne cuje