Lutkica by Deniro

Znao sam je dugo al je dugo nisam video
znao je iz detinjstva jer sam odma pored ziveo.
Zvao sam je lutkice, jer tako je izgledala
najlepsa u kraju, tako slatka i medena
kosa smedja loknasta, osmeh nevin iskren.
Igrali se zmurke, cesto sedeli smo ispred
na stepesnistu zgrade s drustvom tu iz ulice
znali da se skupljamo i price kasno uvece.
Starog su zaposlili pa selidba u veci grad
evo osam godina kume proslo je od tad.
Doso sam u rodni grad da vidim malo rodbinu
nisam ni sanjao da naletecu na nju,
na onu lutkicu, tu malu iz detinjstva mog,
na stepenistu place onom istom gde sam blejo snjom.
Podigla je glavu, izgledala je grozno
sa istom lepom loknom jedva sam je prepozno.

Lutkice probudi se
molim te lutkice
otvori okice
ne ostavljaj me ludice
ma daj probudi se
sredice se sve
probudi se
znam da mozes lutkice X2

Kraj nje sam seo, rekla mi je da se drogira
cale joj je umro evo sad je peta godina
to je lose podnela, to je skroz promenilo
nema vise sjaja, lice, prazno, hladno, nemirno
htela je da prestane al nije nasla nacin
htela je da nestane pa radila se svacim
nikog nije bilo briga sta se snjom to desava
radila je svasta da drogu moze da kesira
krala je po radnjama, niz lice suza klizi
trazila mi pare rekla da je u krizi.
Nisam mogo to da gldam, luci sam je odveo
zvao je da sutra, zajedno na kafu odemo
a njene oci pomoc ko da traze
a njoj je samo trebalo malo paznje
dosao sam kod nje, nije ze odazivala
naso je na podu, lutkica se predozirala.

Lutkice probudi se
molim te lutkice
otvori okice
ne ostavljaj me ludice
ma daj probudi se
sredice se sve
probudi se
znam da mozes lutkice X2