HOTEL by Ana Stanić

Tudji grad, hotel skup i sama ja,
i svi...svi su sa mnom ljubazni.
Al` ja ne uzivam,zovem te pokusavam.
Dan pred put, svadja glupa, bezvezna i optuzba.
Tvoj bes, teske reci bacene.
Daj odljuti se, ja mrzim sobe hotelske.
Jer bilo gde, bilo s kim , bilo ko,
nista mi ne znaci.
To nije to,nije to,
znas i sam da ti si jedini.
Ko zna me i razume moja ludila.
Ne daj da ovo bude kraj.
Ja zovem te,ovo mesto spusta me,ukljuci se.
Da l` sad ti radis mi to namerno?
Daj odljuti se ja mrzim sobe hotelske.

Jer bilo gde, bilo s kim , bilo ko,
nista mi ne znaci.
To nije to,nije to,
znas i sam da ti si jedini.
Ko zna me i razume moja ludila.
Ne daj da ovo bude kraj.
Pola tri ja nisam zaspala,
dvesta uzaludnih poziva,
barem da sam te probudila,
na cas, na tren, na bilo sta.
Sve me jace hvata panika,
od ove prazne strane kreveta.
Ja samo zelim nazad,
treba mi tvoj glas.
Treba mi tvoj glas.
Jer bilo gde, bilo s kim , bilo ko,
nista mi ne znaci.
To nije to,nije to,
znas i sam da ti si jedini.
Ko zna me i razume moja ludila.
Ne daj da ovo bude kraj.
Da li spavas, s rukom preko moga jastuka?
Ne dam da ovo bude kraj.