DOBA VODOLIJE by ADMIR KULOVIĆ KULA

Zaključajte noćas moju du?u,
da ne gledate reprizu.
Gorak okus sna k,o da me osvaja,
al znam, nisam sam.

Izačiću vani kad me prođe,
doba je Vodolije blizu.
Ispio sam sram, ispio sam strah,
al znam, nisam sam.

Kome da zahvalim?
Nju mi zovite!
Za nju redom svi drugovi nazdravite!
Zovite Cigane, oni mi trebaju,
da pjesmu suzama sudbinom nazovu.