website free tracking
Neispravan link a ti imaš bolji? Klikni ovdje i pošalji nam!
Pregledano 640 puta

TAMNA STRANA

by 187
Tamna strana ulice,
jedva razaznajem tvoje lice
u lokvi krvi pored svoje noge,
prolivene bez potrebe zbog malo droge
i par zrtava sa obe strane
i tad sam zazeleo da sve ovo stane.

Dok te krvavog drzim na rukama,
tiho govorim sebi
ovo se stvarno ne desava
u doba rata.

Dok cvrst na ulici je bio moj brat
o boze kako je prljav ovaj ulicni rat,
zasto si morao da nas odvojis,
dani nece biti isti, bez tebe
kako da zivim, upitao sam sebe.

Zasto si morao
da uzmes bas njega,
zasto si morao da ga uzmes,
posle svega
i dodje da poludim,
sav znojav se budim
da zaboravim ne mogu,
iako se trudim.

Vreme leti, ovih dana
nista nije kako treba,
svi iscekuju sta ce
sledece da se desi
mada znam da je kasno,
ponovo razmisljam o svemu,
lezem u krevet, stezem pistolj
i mislim o spasenju.

Bol je sve veca, svakim danom
vise ne mogu da hodam tamnom stranom,
suze neprestano teku niz moje lice
vise ne mogu da hodam tamnom stranom,
ulice, sve vec znaju moje ime,
ali ja se vise ne ponosim time.

Mama, caleta ne krivi,
znaj vise bih voleo
da me rodila nisi,
ali tu si gresku
ispravila na vreme
posle ubistva oca
ti si se odrekla mene.
Oterala iz kuce,
bacila pravo na ulicu,
surova presuda jednom klincu.

Prokleto vreme,
proslo mnogo je od tada
i svaki deo od svog tog vremena
mene je bolelo jer nisam imao nikoga
da me podigne,
da od mene napravi coveka,
ali neka, dok hodam ulicom
niko se ne pomera
svi su u liniji ko da se ljute
sto moraju da cute.

Govorili su da ce sve
da mi se vrati,
rekli su da ce me
ko i mog oca, stici metak
i da ce me posle nekog vremena
pronaci u gepeku svojih kola
uvijenog u tepih.

Zato, ako si vec izabrao,
gangster budi
drzi ruku na pistolju,
ne daj nikom da ti sudi
prst na obaracu,
stalno metak u cevi,
drukcije da prezivis,
mogao nebi.

Bol je sve veca, svakim danom
vise ne mogu da hodam
tamnom stranom,
suze neprestano teku
niz moje lice
vise ne mogu da hodam
tamnom stranom,
ulice, sve vec znaju moje ime,
ali ja se vise ne ponosim time.

Vozimo niz ulicu mrtvi od koke,
u kolima tisina,
mozgovi prepuni droge.
Moji ortaci sa oruzja otiske brisu,
sreda vece, kisa pada,
a ja ne volim kisu.

Lak na obaracu, mera,
i ruke se znoje,
jedva cekam da se ovo zavrsi,
sto pre
pravo iz tame dolazimo
da sredimo racune,
posle ovoga ce svaka majka
mene da kune.
Mrak, stajemo nista ne vidim u tami
i umesto da pucam,
ja razmisljam o majci,
da li ce mi ikad oprostiti
to sto radim
ovakve prljave stvari.

Skripa kola u noci
i svetla se pale,
umesto par pucanja, cujem rafale,
vrisak se prolama, kroz noc,
bol u grudima, ja shvatam da je moj.

Gusim se od krvi, da disem ne mogu,
poslednji rad mozga ja molim se bogu
da prezivim, ali ne, ne ide to tako,
bio sam u velikoj zabludi
da ce sve ici lako
a dusa polako napusta telo
ja se pitam, da li je sve ovo,
vreme smrti.

Heeej mama, don`t cry...



LAJKAJ NAŠU STRANICU NA FACEBOOK-U

Copyright ©2011 Powered by Kayda MediaGroup. Sva prava zadržana.